Da li bi znali šta je sreća da nismo osetili tugu?
Da li bi znali da prepoznamo pravog ljubavnog partnera da nismo pre toga imali nekoliko pogrešnih?
Da li bi znali da cenimo one koji nam čine, da nismo čeznuli za onima koji nas ne primećuju?
Da li bi se obradovali iznenadnoj sreći da nismo na sreću čekali tako dugo da nam se desi?
Zašto je planeta Zemlja tako puna dualnosti i kontrasta? Zašto ne može da bude samo dan, zašto nismo sve vreme srećni, zahvalni, zdravi, zašto se dešavaju ratovi, zemljotresi, požari, poplave i ostale nepogode? Zašto je ovo planeta krvi, znoja i suza? Kakav je to tvorac osmislio noć i dan, zlo i dobro, crno i belo, svetlost i tamu, bes i mir, krivicu i stid naspram samopuzdanja? Laž nasuprot istine?
Najčešća pitanja koja klijenti postavljaju: zašto mi se dešavaju događaji i ljudi koje nisam hteo? Čemu ovaj život kad taman kreneš, ono se desi nešto loše? Izgubiš ono ili onog ko ti je najdraži? Kako se izvući iz stalnog točka razmišljanja o nepravdama, kad ih ima svuda oko nas, sve više i više?
I onda dolazimo polako do odmotavanja klupka sledećih odgovora postavljanjem pitanja:
Štagod da su odgovori na tvoja pitanja, možeš li da PRIHVATIŠ svet oko sebe i sebe, sad i ovde?
Da podvučeš crtu i zahvališ se na životu i svemu što ti je doneo?
Jer da nije bilo loših iskustava, ne bi napredovao, ne bi rastao i razvijao se, već lenstvovao (da, lenstvovanje je odlika ljudske vrste).
Svi događaji napravili su od tebe ovo što si sada: mudriji snažniji i iskusniji nego ranije. „Na muci se poznaju junaci“. Ne bi cenio mir i spokoj koji imaš, da nisi prošao kroz ljutnju.
I tako, kao jednostavan zaključak je: sve što se dešava, dešava se da mi steknemo iskustvo. Sva iskušenja nam se ponavljaju dok ne pronađemo PRAVI način REAGOVANJA na njih, tj dok ne naučimo lekciju.
Tama postoji dok se ne upali svetlo.
Tuga postoji dok se ne oseti radost.
Mržnja i ljutnja postoje dok se ne oseti ljubav.
Krivica postoji dok se ne preuzme odgovornost nad svojim životom.
Stid i sram postoje dok ne poverujemo da MOŽEMO I HOĆEMO i dok ne postanemo HRABRI.
Nezadovoljstvo zbog onog što nemamo postoji, dok ne postanemo zahvalni za ono šta imamo.
Nemir i nespokoj postoje dok ne uspostavimo mir i spokoj u NAMA samima, i počnemo kao svetionici da svetlimo u sebi i ljudima oko sebe.
A smisao života na planeti Zemlji? Uživati i radovati se kadgod možemo i služiti drugima svojim talentima.
Kako naći radost ponovo u malim stvarima? Setiti se svega onoga što vas je ikad radovalo, igrajte se kao deca, plešite, šetajte se, grlite i sebe i druge, budite bliski sa životinjama ili decom, pijte kafu sa poznanicima, prijateljima i rođacima.
Više o radosti i posvećenosti životu u našim prethodnim i narednim blogovima!
Srećno! Sneža, Lola i Sneža
Posvećenost 