Kako ja doživljavam posvećenost? Moja metafora je DO KOSKE! Počevši od toga što se iznova pitam koje su moje želje još neispunjene, a na čemu sam sebi zahvalna što sam ostvarila. PRIZNATI ONO ŠTO JESTE u sadašnjem trenutku. I priznati sebi da sam od krvi i mesa i da imam želje. I onda ZAPIŠEM te svoje želje. I za svaki novi dan tražim i nalazim SMISAO ŽIVOTA, ŽIVOTNU SVRHU, i idem ka ispunjenju tih svojih želja (koje sam prethodno pretvorila u ciljeve).
Samosabotaža je onaj unutrašnji glas koji kaže:
- Ne zaslužuješ život, ljubav, uspeh, novac.
- Nisi dovoljno dobar.
- Nema šanse da uspeš, već toliko puta si pokušao i ništa.
- Nemoj ni da pokušavaš.
- Hajde, još samo danas pušiš (jedeš slatkiše, ne vežbaš, ne učiš za ispit).
- Ne možeš ti to.
- Sve tvoje ideje je neko drugi već realizovao, nemoj ni da se trudiš. Ponuda na tržištu je tolika, da tebe niko neće doći da gleda, sluša itd…
- Nemoj da napišeš svoje planove na papir, izjaloviće se.
- Čega god si se dotakao, nisi uspeo. Kako misliš da sad možeš?
Samosabotaža je ukratko: počinjem od sutra ili uopšte ne počinjem. To je najčešći uzrok Novogodišnjih planova koji se NIKAD nisu ostvarili (od toga većina nikad nisu ni započeta).
Posvećenost cilju znači: SUTRA ĆU zamenim sa DANAS ĆU: DANAS ću da držim dijetu (učim, vežbam, napišem svoje ciljeve ili akcioni plan, uradiću NEŠTO za sebe što volim, meditiraću itd), a sutra ću da se vratim starim navikama!
Pozivamo vas da ceo tekst o posvećenosti, upornosti, motivisanosti, otporima i samosabotaži pročitate u Snežinom novom tekstu:
http://www.ljubizivot.rs/OMeni/MojTekst/68
Posvetite se sebi i svojim željama! SREĆNO!
Sneža, Lola i Sneža
Posvećenost 