Kako da osvetlite svoju najveću senku (1. deo)

U prethodnih 2 meseca, radeći na svojoj Senci, mnogo dublje i više nego ranijih godina, imala sam oko 8 upala mišića posle treninga u teretani. Nokat palca sam nesrećno, udarcem, zabila toliko jako u meso, da je meso oko nokta zagnojilo, i sedam dana nisam mogla da koristim palac.

cup-1883720_1920Noktom kažiprsta sam (slučajno) ogrebala rožnjaču oka toliko jako da sam te noći išla na ispiranje u Klinički centar, stavili su mi povez na oko, i jezivo je bolelo. Rekli su- 5-6 dana će trebati da se rožnjača regeneriše (“imate sreće što je to tkivo koje se lako regeneriše”). Trećeg dana od povrede, zajedno sa mojom Lola Tomic održale smo, ispred Udruženja Posvećenost radosti života https://www.facebook.com/posvecenost/?fref=ts), predavanje u Mondelez-u, o Promeni koja je stalna (sasvim “slučajno” je to bio naslov), i Lola je preuzela veći deo predavanja na sebe (ja kao Jednooki Džek sam stisla zube i pokazala kako izgleda Promena koju nismo hteli, ali moramo da joj se prilagodimo).

Sinoć sam sa Branko Isaković radila energetski rad kroz sva moja sećanja na prethodne živote, da otkrijem, gde se zavukla ta najjača moja Senka, koju ne vidim. I uspela sam. Videla sam je i osvetlila. I onda sam spavala 15 sati da “svarim” celu priču.

Da li je rad na Senci (na svojim najvećim strahovima, otporima, preprekama, blokadama, tugama i ljutnjama, neopraštanjima, krivicama i stidovima), lak? NIJE. Da li ću odustati? NEĆU. Idem li dalje ma koliko bolelo (fizičko telo, emocije) da bi moja duša mogla da vidi samo SVETLO i RADOST? DA, IDEM.

Koja emocija je bila prisutna svih ovih dana povreda i teskobe? ZAHVALNOST. Što je moglo i gore od tih povreda (a nije), što i ja imam svoje prijatelje coacheve, i učitelje, onda kad ne mogu sve sama, da me ubrzaju u mojim traganjima. Zahvalnost za život koji mi je dat, i sudbinu koju mogu da menjam, menajujći sećanje na svoju prošlost i maštajući svoju budućnost.

Pitanje: Zašto nisam odustala? Zato što imam najjači mogući motiv. Da sad i ovde, postanem NAJBOLJA verzija sebe, bolja od one juče i od one prekjuče, SEBI bolja, radosnija i lakša. I onda dalje da mogu i drugima da pokažem Put. Jer kad može jedan, mogu SVI!

Kad ne odustaneš, život (sudbina, ljudi, događaji, okolnosti) te nagradi. VELIKOM NAGRADOM!

Piše Snežana Prokić

 

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s